Vodič za izradu UML dijagrama i modelovanje baza podataka

Dijagrami paketa. Oni se koriste za prikaz zavisnih elemenata između paketa koji sačinjavaju model. Glavni cilj je prikaz odnosa između različitih velikih komponenti koje formiraju složeni sistem. 

Dijagram profila. On manje podseća na dijagram, a više na jezik. Dijagram profila pomaže u kreiranju novih svojstava i semantike za UML dijagrame tako što definiše prilagođene stereotipe, označene vrednosti i ograničenja. Ovi profili vam omogućavaju da prilagodite UML metamodel za različite platforme (npr. Java Platform, Enterprise Edition (Java EE) ili Microsoft .NET Framework) i domene (npr. modelovanje poslovnih procesa, arhitekturu orijentisanu na uslugu, medicinske aplikacije i drugo). 

Primer osnovnog UML dijagrama slučaja upotrebe. Predložak je dostupan za preuzimanje.

Dijagram slučaja upotrebe. Opisuje šta sistem radi, ali ne i način na koji to radi. Slučaj upotrebe je skup događaja do kojih dolazi kada „akter“ koristi sistem za dovršavanje procesa. Akter se definiše kao neko ili nešto što vrši interakciju sa sistemom (osoba, organizacija ili aplikacija) izvan sistema. Dakle, dijagram slučaja upotrebe vizuelno opisuje taj skup sekvenci i predstavlja funkcionalne zahteve sistema. 

Dijagram pregleda interakcije. Ovaj često složeni dijagram sličan je dijagramu aktivnosti jer oba prikazuju postupnu sekvencu aktivnosti. Međutim, dijagram pregleda interakcije je dijagram aktivnosti napravljen od različitih dijagrama interakcije. On koristi iste beleške kao dijagram aktivnosti (početni, konačni, čvorovi odluke, objedinjavanja, račvanja i spajanja) uz dodavanje elemenata kao što su interakcija, upotreba interakcije, vremensko ograničenje i ograničenje trajanja. 

Dijagram tajminga. Kada je tajming najvažniji, koristi se ovaj UML dijagram. Poznat i kao sekvencionalni ili dijagram događaja, on ne prikazuje način na koji objekti vrše interakciju ili menjaju jedan drugog. On funkcionalno prikazuje kako se objekti i akteri ponašaju na vremenskoj osi. Fokus je ovde na tome koliko dugo traju događaji i na promenama do kojih dolazi u zavisnosti od ograničenja trajanja. Glavni delovi dijagrama vremenskog rasporeda obuhvataju: 

• Životni ciklus: pojedinačni učesnik 

• Vremenska osa stanja: različita stanja kroz koja životni ciklus prolazi u okviru kanala 

• Ograničenje trajanja: vreme potrebno za ispunjenje ograničenja 

• Vremensko ograničenje: vreme u kojem učesnik mora da ispuni neki zadatak 

• Trenutak uništenja: gde završava životni ciklus objekta. Nijedan drugi događaj neće se pojaviti nakon trenutka uništenja na životnom ciklusu. 

Dijagram konačnog automata. Ovaj dijagram se naziva i dijagramom stanja kada je ponašanje objekta složeno, a detalji su od suštinske važnosti. On vam pomaže da se opiše ponašanje jednog objekta (ili ponekad operatora) i način na koji se menja na osnovu unutrašnjih i spoljnih događaja. 

Sekvencijalni dijagram. Popularan i izvan zajednice dizajnera, ovaj vizuelno privlačni dijagram je dobar u prikazivanju svih vrsta poslovnih procesa. On jednostavno otkriva strukturu sistema, prikazujući redosled poruka i interakcija između aktera i objekata hronološki. Sekvencijalni dijagrami prikazuju jednostavnu iteraciju i grananje. Povoljan je za obavljanje više zadataka. 

Dijagram komunikacije. Dijagram komunikacije ili saradnje sličan je sekvencijalnom dijagramu. Međutim, on naglašava komunikaciju između objekata. Prikazuje organizaciju objekata koji učestvuju u interakciji i sadrži složenije iteracije i grananja. 

Modeli baze podataka  

UML je takođe stekao popularnost kao način vođenja beležaka za modelovanje baza podataka. Ovi modeli su sjajna vizuelna alatka za razmenu ideja, slobodnoručnu izradu dijagrama i saradnju na idejama.  

Iako UML nema specifikacije za modelovanje podataka, može biti korisna alatka za izradu dijagrama, naročito zato što podaci iz baza podataka mogu da se koriste u programiranju orijentisanom na objekte.  

Hajde da pogledamo različite tipove modela baze podataka koje možete da kreirate: 

• Hijerarhijski model baze podataka. Podaci ovog klasičnog modela organizovani su u strukturu sličnu stablu. Stablo se sastoji od nekoliko grupa koje se nazivaju segmenti. Koristi relaciju jedan-prema-više. Pristup podacima takođe je predvidljiv. 

• Model mreže. Ovaj model ima oblik grafikona, gde su tipovi relacija lukovi, a tipovi objekata čvorovi. Za razliku od drugih modela baze podataka, šema modela mreže nije ograničena na prikaz rešetke ili hijerarhije. 

• Objektno orijentisani model baze podataka. Ovaj model koristi skup objekata ili softverskih elemenata koji se mogu ponovo koristiti sa povezanim funkcijama i metodima. Na primer, multimedijalna baza podataka može da ima slike koje se ne mogu uskladištiti u relacionoj bazi podataka. Ili hipertekstualna baza podataka koja omogućava povezivanje sa drugim objektima. 

• Relacioni model. Podaci su ovde strukturirani pomoću relacije ili matematičkih struktura nalik na koordinatnu mrežu koje imaju kolone i redove. To je u suštini tabela. 

• Objektno-relacioni model. Kao što naziv implicira, ovaj model predstavlja kombinaciju dva gorepomenuta modela. Podržava objekte, klase, nasleđivanje i druge elemente orijentisane na objekat, ali podržava i tipove podataka, tabelarne strukture i još mnogo toga, baš kao i u relacionom modelu podataka. 

• Dijagram entitet-odnos. Sastavljen je od tipova entiteta (ljudi, mesta ili stvari). Prikazuje relacije koje mogu postojati između njih. Definisanjem entiteta, njihovih atributa i prikazom relacija između njih, dijagram entitet-odnos ilustruje logičku strukturu baza podataka. 

• Dokumentacijski model. Dizajniran je za skladištenje i upravljanje dokumentima ili polustrukturiranim podacima, a ne za atomske podatke. Ima strukturu stabla u kojoj je svaki čvor objekat koji predstavlja deo dokumenta. 

• Model entitet-atribut-vrednost. EAV ili modeli otvorene šeme, podaci se snimaju u tri kolone:  
  • Entitet (šta se opisuje)  

   

  • Atribut ili parametar (npr. ime, opis, tip podataka) 

   

  • Vrednost atributa 

• Šema zvezde. Ovo je najjednostavnija verzija dimenzionalnog modela u kojoj su podaci raspoređeni u dimenzije i činjenice. Koristi se u poslovnom obaveštavanju i skladištima podataka jer je prikladna za izvršavanje upita u velike skupove podataka. 

Pojednostavljivanje pomoću softvera 

Bilo da pravite modele baze podataka ili UML dijagrame, korišćenje softverske alatke pojednostavljuje i unapređuje postupak. Obavezno odaberite onu koja vam omogućava sledeće: 

• Kreiranje profesionalnih dijagrama sa spremnim predlošcima i hiljadama oblika u ekosistemu sadržaja koji ispunjava industrijske standarde kao što su UML 2.5, ali i BPMN 2.0 i IEEE. 

• Oživljavanje dijagrama pomoću vizuelnih elemenata za podatke, ikona, boja i grafikona za lakše pregledanje podataka, uključujući  vizuelizaciju podataka u programu Excelu jednom koraku. 

• Sarađujte sa drugima koristeći koautorstvo, komentarisanje i beleške. 

• Komunicirajte dosledno i pristupite dijagramima sa bilo kog mesta u pregledaču ili aplikacijama uređaja. 

U razvoju softvera i nesoftverskim sistemima u mnogim delatnostima, korišćenje vizuelnih UML dijagrama može da ima ključnu ulogu u uspehu tokom izgradnje bihevioralnih procesa i struktura. Saznajte više o kreiranju UML dijagrama pomoću softvera uz ovaj postupni vodiča.