Smanjite otisak ugljenika vašeg preduzeća: Zajednički gradite svetliju budućnost

Nastavite da čitate da biste saznali više o smanjenju otiska ugljenika vašeg poslovanja, zašto je to važno i kako se pojedinci i organizacije širom sveta posvećuju ovom ključnom cilju.

Saznajte više

Šta je to otisak ugljenika?

Otisak ugljenika je mera emisije ugljen-dioksida (CO2) i drugih gasova staklene bašte (GHG) koju izaziva pojedinac, organizacija, proizvod, usluga ili aktivnost. Veličina vašeg individualnog otiska ugljenika zavisi od niza faktora, uključujući, ali ne ograničavajući se na, načine prevoza, učestalost putovanja, kućnu ili operativnu potrošnju energije, navike u kupovini i ishrani i ukupnu proizvodnju otpada. Veličina vašeg korporativnog otiska ugljenika takođe zavisi od niza faktora, kao što su upravljanje otpadom iz proizvodnje, energetska efikasnost u kancelarijama, metode transporta, održiva proizvodnja i razvoj itd.

Otisci ugljenika mogu da se podele u dve kategorije:

Direktne emisije– Ovo su emisije koje potiču iz aktivnosti koje direktno kontrolišete, kao što je upravljanje kancelarijskom klimom ili upravljanje voznim parkom.
Indirektne emisije– Ovo su emisije koje potiču od proizvodnje dobara i usluga koje konzumirate, kao što je električna energija koja se koristi za napajanje vaše kancelarije ili voda koja se koristi za uzgoj vaše hrane.

Sjedinjene Države imaju najveći ugljenični otisak u smislu potrošnje po glavi stanovnika. Prosečan Amerikanac doprinosi degradaciji životne sredine sa 16 tona, što je osam puta više od globalnog proseka od četiri tone. Ispod je nekoliko statističkih podataka koji osvetljavaju obim i primarne izvore emisija gasova staklene bašte u SAD:

U 2018. godini, SAD su emitovale 6,677 miliona metričkih tona gasova staklene bašte iz izvora vezanih za energiju. To je činilo oko 14 procenata ukupne svetske emisije ugljen-dioksida povezane sa energijom te godine.
Oko 81 odsto ukupnih emisija u SAD potiče od sagorevanja fosilnih goriva – kao što su prirodni gas, nafta i ugalj – za proizvodnju električne energije, grejanje zgrada, pogon vozila i pogon drugih industrijskih procesa.
Prema Agenciji za zaštitu životne sredine (EPA), transport je najveći doprinosilac emisija gasova staklene bašte u SAD, čineći 29 odsto svih emisija u 2018. godini.
Većina emisija u vezi sa transportom dolazi od putničkih automobila i kamiona, koji proizvode oko 60 procenata emisija u sektoru transporta.

Definicija i značenje otiska ugljenika

Otisak ugljenika je jedan od načina da se izmeri uticaj ljudskih aktivnosti na životnu sredinu u smislu emisije gasova staklene bašte. Tri najveća gasa staklene bašte su ugljen-dioksid (CO2), metan (CH4) i azot-oksid (N2O):

Sagorevanje fosilnih goriva kao što su prirodni gas, ugalj i nafta oslobađa CO2 u atmosferu na značajnim nivoima.
CH4 se ispušta prvenstveno iz stoke i deponija.
Đubriva, hemikalije i drugi industrijski procesi su u velikoj meri odgovorni za N2O.

Ovi gasovi zadržavaju toplotu u Zemljinoj atmosferi, uzrokujući zagrevanje planete. Ovaj proces se zove klimatske promene i ugrožava našu planetu i naš način života.

Kratka istorija o otiscima ugljenika

Otisci ugljenika su relativno nov koncept, iako ljudska aktivnost vekovima doprinosi emisiji gasova staklene bašte. U 1800-im godinama došlo je do dramatičnog povećanja emisija, delimično zahvaljujući industrijskoj revoluciji i rastućoj gradskoj populaciji. Tokom ovog vremena, upotreba fosilnih goriva za proizvodnju energije porasla je u popularnosti.

Pored toga, krčenje šuma koje je pratilo razvoj gradova i fabrika dodatno je povećalo gasove staklene bašte. To je zato što drveće apsorbuje CO2 iz atmosfere, a njihovo uklanjanje je dovelo do veće akumulacije gasova staklene bašte.

Poreklo termina „otisak ugljenika“ često se pripisuje Matisu Vakernagelu, regionalnom planeru rođenom u Švajcarskoj, i Vilijamu Risu, kanadskom ekologu, kada su 1995. napisali knjigu pod naslovom Naš ekološki otisak: Smanjenje ljudskog uticaja na Zemlju. U njemu su opisali kako možemo razmišljati o našem uticaju na planetu u smislu uticaja na životnu sredinu, a koristili su emisije CO2 kao jedan od načina za merenje tog uticaja.

Kada se govori o emisiji ugljenika, „CO2“ se često koristi naizmenično sa „gasovima staklene bašte“. Međutim, različiti gasovi pored CO2 doprinose klimatskim promenama – postepenom zagrevanju atmosferske temperature Zemlje – pošto ovi gasovi zadržavaju toplotu u atmosferi i dovode do značajnih promena u životnoj sredini. Termin CO2e – skraćenica za ekvivalent ugljen-dioksida – nedavno je uveden da izrazi sve gasove staklene bašte kao zajedničku jedinicu. U ovom članku, termini „emisije ugljenika“, „gasovi staklene bašte“ i „CO2e“ će se koristiti za opisivanje emisija koje se uzimaju u obzir pri izračunavanju vašeg individualnog i korporativnog otiska ugljenika.

Šta je uklanjanje ugljenika?

Uklanjanje ugljenika se odnosi na bilo koju tehnologiju ili pristup koji uklanja CO2 iz atmosfere, a zatim ga skladišti na način koji sprečava njegovo vraćanje u atmosferu. Uklanjanje ugljenika je važno jer nam može pomoći u borbi protiv klimatskih promena smanjenjem ukupne koncentracije atmosferskih gasova staklene bašte.

Postoji nekoliko različitih metoda uklanjanja ugljenika, uključujući:

Direktno hvatanje vazduha– Ova tehnologija uključuje hvatanje CO2 iz vazduha i skladištenje pod zemljom.
Bioenergija sa hvatanjem i skladištenjem ugljenika (BECCS)– Ovaj pristup uključuje sagorevanje biomase (biljnog materijala) da bi se proizvela energija, a zatim hvatanje i skladištenje rezultirajućih emisija CO2.
Poboljšani vremenski uslovi– Ovaj metod podrazumeva širenje stena preko poljoprivrednog zemljišta ili drugih otvorenih prostora. Stene zatim reaguju sa CO2 u atmosferi i formiraju nove minerale, koji se skladište u zemlji.

Svaka od ovih metoda ima svoje prednosti i nedostatke, i ne postoji jedinstveno rešenje za uklanjanje ugljenika.

Kako uklanjanje ugljenika utiče na našu planetu i našu budućnost?

Uklanjanje ugljenika može pomoći u ublažavanju klimatskih promena i njihovih različitih efekata, uključujući porast nivoa mora, ekstremnije vremenske prilike i gubitak staništa divljih životinja. Takođe može pomoći u poboljšanju kvaliteta vazduha i vodnih resursa, kao i u kreiranju novih ekonomskih mogućnosti, kao što su poslovi u razvoju i primeni tehnologija za uklanjanje ugljenika.

Postoje mnoge organizacije širom sveta koje rade na uklanjanju ugljenika iz atmosfere kroz različite metode, uključujući sadnju drveća, očuvanje i obnavljanje šuma i kreiranje zelene infrastrukture. Neke od ovih organizacija uključuju:

Carbonfund.org
Očuvanje prirode
Svetska fondacija za prirodu (WWF)
Savet za odbranu prirodnih resursa (NRDC)

Organizacije preduzeća kao što je Microsoft takođe se pridružuju posvećenosti naporima za uklanjanje ugljenika kreiranjem i skaliranjem tehnologija negativnih emisija.

Izvori emisije gasova staklene bašte

Svaka odluka koju organizacija donese – i svaka aktivnost koju sprovodi – utiče na to koliko se CO2 emituje u atmosferu. Svi imamo odgovornost da učinimo sve što je u našoj moći da smanjimo svoje emisije ugljenika i usporimo klimatske promene.

Pre nego što pogledate konkretne načine za smanjenje uticaja na životnu sredinu i ugljičnog otiska, važno je razumeti najznačajnije faktore koji doprinose klimatskim promjenama.

Aktivnosti koje povećavaju CO2e emisije

Tri najveća izvora emisije gasova staklene bašte su sagorevanje fosilnih goriva (ugalj, nafta i prirodni gas), krčenje šuma i poljoprivreda.

Fosilna goriva

Sagorevanje fosilnih goriva je glavni izvor emisije gasova staklene bašte na globalnom nivou, čineći oko dve trećine svih emisija. Fosilna goriva se sagorevaju za proizvodnju električne energije i za pogon automobila, kamiona, vozova, brodova i aviona. Kada se ova goriva sagore, oslobađaju ugljen-dioksid (CO2), koji je gas staklene bašte.

Pogled iz vazduha na veliko polje pored šume.

Krčenje šuma

Krčenje šuma se dešava kada se šume krče da bi se napravilo mesto za poljoprivredu ili razvoj. Kao deo procesa fotosinteze, drveće apsorbuje CO2 iz atmosfere i koristi ga za proizvodnju i oslobađanje kiseonika. Kada dođe do krčenja šuma, manje CO2 se može prirodno apsorbovati, što rezultira većom akumulacijom gasova staklene bašte. Krčenje šuma je odgovorno za oko 17 procenata globalnih emisija gasova staklene bašte.

Poljoprivreda

Poljoprivredne prakse koje uključuju obradu zemlje ili uzgoj stoke takođe proizvode metan i azot-oksid. Ovi gasovi su zajednički poznati kao emisije gasova staklene bašte iz poljoprivrede. Što se tiče njihovog uticaja na klimatske promene, metan je oko 25 puta jači od CO2, a azot oksid je oko 300 puta jači. Treba napomenuti da stočarstvo čini 14 procenata globalnih emisija gasova staklene bašte.

Kako da smanjite otisak ugljenika

Razumevanje uticaja vašeg otiska ugljenika je važan korak ka smanjenju emisije gasova staklene bašte, jednog od vodećih uzroka klimatskih promena. Dobra vest je da postoji mnogo načina da smanjite svoj pojedinačni ugljenični otisak i doprinesete održivijoj budućnosti. Dok se neki ljudi zalažu za smanjenje oslanjanja društva na fosilna goriva i prelazak na 100 posto obnovljivu energiju, drugi veruju da će čak i male promene u našem svakodnevnom životu imati velike rezultate.

Na primer, pojedinci mogu započeti jednostavnim promenama u načinu života, kao što su očuvanje energije, reciklaža i odabirekološki prihvatljivih proizvoda. Na nivou organizacije, možemo da sprovedemo napore za uklanjanje ugljenika, kao i da se zalažemo za promene u smernicama, investiramo u obnovljive izvore energije i podržimo preduzeća koja rade na smanjenju sopstvenog otiska ugljenika.

U ovom izveštaju Economist Impactsaznajte kako različite delatnosti preduzmu pragmatične korake za dekorkbonizaciju svojih operacija. Delve o tome zašto su preduzeća moćna sila u usporavanju promena klime i kako proizvodnja, finansijske usluge, maloprodajne i energetske industrije mogu da vode.

Zašto je važno smanjivanje otiska ugljenika?

Naučnici su nas godinama upozoravali da moramo da preduzmemo mere kako bismo sprečili klimatske promene, a prozor mogućnosti za to brzo se zatvara. Da bismo izbegli najkatastrofalnije uticaje klimatskih promena, moramo smanjiti emisije gasova staklene bašte za 45 procenata u odnosu na nivoe iz 2010. do 2030. godine, sa ciljem da do 2050. postignemo neto nultu emisiju.

Smanjenje otiska ugljenika jedna je od najmoćnijih stvari koje možete učiniti u borbi protiv klimatskih promena. Proizvodnjom manje CO2e, možete pomoći u smanjenju ukupne količine ovih gasova u atmosferi i doprineti usporavanju globalnog zagrevanja.

Pored toga, smanjenje otiska ugljenika može poboljšati vaše zdravlje i zdravlje onih oko vas. Na primer, ako pešačite ili vozite bicikl umesto da vozite, proizvodićete manje emisija, što rezultira boljim kvalitetom vazduha. A pošto je izloženost zagađenju vazduha povezana sa nizom zdravstvenih problema – poput respiratornih infekcija i srčanih bolesti – činiti ono što možete da smanjite emisije može imati stvaran i pozitivan uticaj na vašu zajednicu.

Iako postoji mnogo načina da smanjite otisak ugljenika vašeg poslovanja, kao što je prelazak na obnovljivu energiju ili da postanete efikasniji u korišćenju resursa, na kraju ćemo morati da uklonimo ugljenik iz atmosfere ako želimo da stabilizujemo klimu. Ovde dolazi do uklanjanja ugljenika.

Kako velika preduzeća mogu da smanje otisak ugljenika?

Neki od načina na koje preduzeća i organizacije mogu da smanje svoj otiska ugljenika uključuju:

Poboljšanje energetske efikasnosti

Mere energetske efikasnosti mogu pomoći preduzećima da uštede novac koristeći manje energije uz istovremeno smanjenje emisija. Neki primeri mera energetske efikasnosti uključuju prelazak na efikasnije opcije osvetljenja, instaliranje solarnih panela i korišćenje energetski efikasnih uređaja.
Nadoknađivanje vaših emisija

Slično REC-ima, ofseti su način za preduzeća da smanje svoj neto ugljenični otisak ulaganjem u projekte koji uklanjaju gasove staklene bašte iz atmosfere. Na primer, preduzeće bi moglo da investira u projekat koji sadi drveće koje apsorbuje CO2.
Primena obnovljive energije

Obnovljivi izvori energije, kao što su solarna energija, energija vetra i hidroelektrana, proizvode električnu energiju sa malo ili nimalo emisija gasova staklene bašte. Preduzeća mogu da koriste softver za upravljanje ugljenikom sa obnovljivom energijom za napajanje svojih operacija.
Smanjenje otpada

Proizvodnja robe stvara značajnu količinu otpada na globalnom nivou. Neki načini za smanjenje otpada uključuju obnavljanje i reciklažu materijala, odabir ekološki prihvatljivije ambalaže, poboljšanje efikasnosti proizvodnje i sprovođenje preventivnog održavanja opreme, da spomenemo samo neke.
Certifikati obnovljive energije (REC)

Kupovina REC-a pomaže preduzećima da nadoknade svoje emisije ulaganjem u projekte obnovljive energije. Kada kupite REC, podržavate razvoj obnovljivih izvora energije, kao što su solarna energija, energija vetra i hidroelektrana.

Koje korake mogu da preduzmem da smanjim svoj pojedinačni otisak ugljenika?

Pojedinci takođe mogu preduzeti korake da smanje svoje emisije ugljenika, kao što su:

Korišćenje manje energije kod kuće

Neke ideje za smanjenje potrošnje energije kod kuće uključuju korišćenje LED sijalica, isključivanje elektronike kada se ne koriste i postavljanje termostata na nekoliko stepeni niže zimi i više leti.

Jesti manje mesa

Kao što je ranije pomenuto, stočarstvo je glavni izvor emisije gasova staklene bašte. Možete pomoći u smanjenju ovih emisija jedući manje mesa ili odabirom mesa koje potiče od životinja koje su uzgajane na održiviji način.

Voziti manje

Možete da smanjite svoj ugljenični otisak tako što ćete deliti prevoz, ići javnim prevozom, biciklom ili ćete hodati.

Reciklaža i kompostiranje

Recikliranje, kompostiranje i izbegavanje proizvoda za jednokratnu upotrebu pomažu da se otpad i materijali čuvaju na deponijama gde se sporo razlažu i oslobađaju metan, snažan gas staklene bašte.

Koje su prednosti smanjenja otiska ugljenika moje organizacije?

Postoje mnoge pogodnosti za smanjenje vašeg korporativnog otiska ugljenika. Preduzimanjem koraka za smanjenje ukupnih emisija vaše organizacije, možete pomoći u zaštiti životne sredine i poboljšati svoj krajnji rezultat. Osim očiglednih efekata smanjenja ugljičnog otiska vašeg preduzeća – naime, pomaganja u borbi protiv klimatskih promena – postoji nekoliko drugih pogodnosti koje treba razmotriti:

Smanjeni operativni troškovi– Poboljšanje energetske efikasnosti može vam pomoći da uštedite novac na računima za energiju. Osim toga, generisanje sopstvene energije znači da niste na milost i nemilost promenljivim cenama energije.
Jača tržišna pozicija– Mnogi od današnjih potrošača su zainteresovani da podrže preduzeća koja preduzimaju korake da smanje svoj uticaj na životnu sredinu. Smanjenje otiska ugljenika vašeg poslovanja može vam pomoći da privučete i zadržite klijente.
Povećana efikasnost– Smanjenjem vašeg oslanjanja na fosilna goriva, vaše poslovanje može da izbegne nestanke struje i zastoje, postajući efikasnije kao rezultat. Ovo može dovesti do dodatnih ušteda, kao i do smanjenog uticaja na životnu sredinu.
Poboljšana javna slika–Reputacija preduzeća je važna za njen ukupan uspeh. Napori u pogledu održivosti koji pomažu u smanjenju vašeg ugljičnog otiska mogu pomoći u jačanju vaše reputacije među potrošačima, zaposlenima, investitorima i zajednicom u celini.
Smanjen rizik– Kako efekti klimatskih promena postanu očigledniji, kompanije koje nisu preduzele korake da smanje svoje emisije biće u nepovoljnom položaju kod konkurencije. Smanjenje vašeg otiska ugljenika može pomoći vašem poslovanju da ostane ispred krivulje i izbegne takve rizike.

Klimatske promene su globalno pitanje i – s obzirom na njihov veliki uticaj – preduzeća imaju odgovornost da se pridruže posvećenosti održivijoj budućnosti. Vaša organizacija se može uspostaviti kao lider održivosti i postaviti primer drugim preduzećima i pojedincima koji će slediti.

Na kraju krajeva, odluka da smanjite svoj otisak ugljenika je mudra i za životnu sredinu i za krajnji rezultat vaše organizacije. Smanjenjem potrošnje energije i smanjenjem otpada na najmanju moguću meru, učinićete svoj deo da pomognete očuvanju naše planete za buduće generacije – a istovremeno štedite novac na duge staze.

Rešenja za otisak ugljenika

Bez obzira gde se nalazite na svom putu održivosti, tehnološka rešenja zasnovana na oblaku mogu vam pomoći da napredujete. Ove inovativne tehnologije pomažu u smanjenju ugljičnog otiska vašeg poslovanja i podržavaju globalni prelazak na čistiju energiju:

Microsoft Cloud for Sustainability

Dobijte uvide koji su vam potrebni za snimanje, izveštavanje i smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Saznajte više

Polje solarnih panela i horizont grada u daljini.

Kontrolna tabla s uticajem emisija

Prikupite i povežite podatke u oblaku da biste bolje razumeli otisak na životnu sredinu.

Saznajte više

Kvantno računarstvo

Kvantno računarstvo je spremno da ubrza rešavanje problema oko prelaska na obnovljive izvore energije kao što su solarna, hidro, vetar i geotermalna energija.

Saznajte više

Posvećenost korporacije Microsoft smanjenju stope ugljenika

Korporacija Microsoft je posvećena održivijoj budućnosti smanjenjem svog otiska ugljenika, ubrzavanjem istraživanja, pomaganjem svojim klijentima da izgrade održiva rešenja i zalaganjem za politike koje koriste životnoj sredini. Do 2030. godine korporacija Microsoft će biti ugljenično negativna, a do 2050. Microsoft će ukloniti iz okruženja sav ugljenik koji je preduzeće emitovalo direktno ili putem električne potrošnje od osnivanja 1975. godine.

Pogledajte video da biste saznali više