Trace Id is missing

Održivost lanca snabdevanja

Održivi lanac snabdevanja je onaj koji je integrisao tri vrste praksi održivosti – ekološku, društvenu i finansijsku – u proizvodni proces od nabavke do kraja životnog ciklusa proizvoda.

Održivi lanci snabdevanja

Nedavni ekonomski, društveni i ekološki događaji doveli su naše lance snabdevanja u fokus. Mnoge potrošače danas zanima kako se proizvodi koje kupuju proizvode i kakav uticaj njihova proizvodnja ima na životnu sredinu. I ne samo potrošači – vlade, zaposleni i regulatorne agencije takođe su počele da vrše pritisak na preduzeća da krenu ka održivijim lancima snabdevanja.

Dovoljno je reći da potražnja za robom proizvedenom u održivim lancima snabdevanja nikada nije bila veća, a preduzeća širom sveta to primećuju. Sve više organizacija uzima u obzir održivost prilikom planiranja i izvođenja putovanja svog proizvoda kroz lanac snabdevanja.

Šta je održivost lanca snabdevanja?

Održivost lanca snabdevanja odnosi se na smernice, prakse i napore koje preduzeće preduzima da bi se pozabavila ekološkim i društvenim uticajem kreiranja svog krajnjeg proizvoda. Ovi napori mogu da se grupišu u tri primarne kategorije.

Koja su tri elementa održivosti lanca snabdevanja?

Tri oblasti uticaja koje preduzeće zainteresovano za kreiranje održivog lanca snabdevanja treba da razmotri su ekološka, društvenai finansijska.

  1. Uticaj na životnu sredinu obuhvata sve napore koje preduzeće ulaže u rešavanje ekološkog uticaja proizvodnje robe kako bi se kreirao zeleni lanac snabdevanja, od rudarskih baznih resursa, održivosti vode, pa sve do kraja životnog ciklusa proizvoda.
  2. Društveni uticaj meri kako se prema svima – rudarima, fabričkim radnicima, izvođačima radova, domaćim radnicima, građevinskim radnicima i svima drugima – koji su uključeni u proizvodnju, tretira tokom kreiranja proizvoda.
  3. Finansijski uticaj se odnosi na troškove proizvodnje i kako utiče na ekonomske izglede preduzeća.

Preduzeće koje želi da primeni održivi lanac snabdevanja trebalo bi da razmotri sva tri ova elementa.

Višestruka, dalekosežna priroda kreiranja i održavanja održivog lanca snabdevanja može predstavljati značajan, ali rešiv izazov za organizacije. Često počinje ispitivanjem smernica i praksi preduzeća u vezi sa upravljanjem lancem snabdevanja.

Održivost i upravljanje lancem snabdevanja

Pre nego što pređemo na to kako da primenimo održive prakse, hajde da pređemo na osnove upravljanja lancem snabdevanja. Upravljanje lancem snabdevanja pomoću usluge Dynamics 365Upravljanje lancem snabdevanja je način na koji se vrši proizvodnja robe ili usluge, odakle i kako se sirovine izvlače iz zemlje do otpreme finalnog proizvoda u prodavnice i kako se taj proizvod na kraju odlaže ili reciklira.

Većina robe se proizvodi preko mreže dobavljača, koja se često prostire na kontinentima. Što je mreža dobavljača veća, to može biti teže pratiti uticaj proizvoda na životnu sredinu.

To govori da im dalekosežna, međusobno povezana priroda lanaca snabdevanja daje potencijal da naprave ogroman uticaj na životnu sredinu. Nedavna studija je pokazala da lanac snabdevanja čini više od 80% emisija gasova staklene bašte prosečnog potrošačkog preduzeća. Kada veliko preduzeće postavi ciljeve da se uhvati u koštac sa održivošću kroz svoj lanac snabdevanja, to ne samo da smanjuje uticaj preduzeća na životnu sredinu – ono ima potencijal da umanji uticaj svih preduzeća sa kojima radi.

Ciljevi održivih lanaca snabdevanja

Koji je cilj održivog lanca snabdevanja?

Cilj održivog lanca snabdevanja je smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu i društvo koje preduzeće ima u proizvodnji svojih dobara dok nastavlja da služi svojim finansijskim potrebama. Neka preduzeća odnose se na održivi poslovni model kao na trostruki krajnji rezultat: planeta, ljudi i profit.

Naravno, održivi lanac snabdevanja se može uspostaviti samo kada preduzeće čvrsto zacrta svoje dugoročne održive ciljeve lanca snabdevanja. Ovi ciljevi zatim informišu njihove sopstvene procese, sa kojim dobavljačima rade i kako rade sa tim dobavljačima. Na primer, Walmart je postavio cilj celog preduzeća da smanji ili izbegne milijardu metričkih tona emisija CO2e obima 3 do 2030. godine. Ovaj cilj je doveo do smanjenja emisija CO2 za 416 miliona metričkih tona koje su prijavili njihovi dobavljači u 2021. godini.

Isto pravilo se odnosi na etičke poslovne prakse: Organizacija mora čvrsto da uspostavi sopstvene standarde za tretman zaposlenih, a zatim da odluči u kojoj meri će zahtevati od preduzeća sa kojima radi da poštuju te standarde. Preduzeće može da odredi starosnu granicu ili minimalnu platu za poslodavce u njihovom lancu snabdevanja i da radi samo sa dobavljačima koji to ispunjavaju.

Zatim, naravno, postoje finansijski razlozi održivosti. Kao što profesorka Harvardske poslovne škole Rebeka Henderson kaže u svom kursu, Strategija održivog poslovanja, „Ne možete koristiti posao da biste činili dobro u svetu ako vam ne ide dobro finansijski.“

Na sreću, održivost i finansijski uspeh postaju sve više međusobno povezani. Nedavna studija koju je objavio Forbes otkrila je da 88% potrošača kaže da bi bili lojalniji preduzećima koji podržavaju društvena ili ekološka pitanja.

Izazovi za održive lance snabdevanja

Koji su izazovi preduzeća u kreiranju održivog lanca snabdevanja?

Uprkos sve većoj svesti i kod potrošača i kod preduzeća, rešavanje pitanja održivosti unutar lanaca snabdevanja ostaje pitanje vidljivosti za mnoge organizacije. Istraživanje Konzorcijuma održivosti, globalne organizacije posvećene poboljšanju održivosti robe široke potrošnje, pokazalo je da manje od 20 odsto ispitanika smatra da ima sveobuhvatan pogled na održivost lanca snabdevanja svoje organizacije. U istoj anketi, više od polovine ispitanika je izjavilo da se osećaju kao da nisu u stanju da odrede gde su problemi održivosti u njihovim lancima snabdevanja.

Osim vidljivosti, postoji nekoliko drugih pitanja održivosti lanca snabdevanja koja preduzeća moraju da reše u kreiranju održivog lanca.

Najveća poteškoća koju preduzeća obično imaju u održavanju održivog lanca snabdevanja je da dobavljače nižeg nivoa drže odgovornim za zahteve održivosti.

Preduzeće može imati zahteve za održivost koje sprovodi u svojim sopstvenim procesima i procesima svojih prvostepenih dobavljača, ali im nedostaje vidljivost i nadzor nad procesima svojih nižih dobavljača kako bi se osiguralo da su ovi dobavljači usklađeni.

Na primer, preduzeće za proizvodnju može imati ugovor sa svojim dobavljačem delova (dobavljač prvog nivoa) koji uključuje odredbe o održivosti, ali uopšte nema ugovor sa rudarskim preduzećem koje snabdeva svog dobavljača delova sirovinama (dobavljač nižeg nivoa). Očigledno, ako ne postoji ugovorni odnos između preduzeća koje ima zahteve održivosti i onog koje nema, malo je verovatno da će te zahteve preduzeće ispuniti bez inicijativa za održivost lanca snabdevanja.

Još jedna poteškoća je merenje održivosti lanca snabdevanja u celom lancu snabdevanja. Može biti teško prikupiti podatke o održivosti kao što su emisije koje dolaze od različitih dobavljača, a još teže ih je stalno dobijati. Ući ćemo u to kako da pratimo i održavamo standarde održivosti sa dobavljačima u odeljku o uključivanju praksi održivog lanca snabdevanja.

Poboljšanja održivosti lanca snabdevanja

Nedavni kulturološki naglasak na održivosti, a u proteklih nekoliko godina, na lancima snabdevanja, doveo je do značajnog poboljšanja održivosti lanca snabdevanja. Mnoga potrošačka preduzeća i dobavljači sada rade na ublažavanju svog uticaja na životnu sredinu kroz inicijative, ciljeve za emisiju ugljenika, prihvatanje tehnologije održivosti, saradnju kroz globalne mreže, programe reciklaže i druge napore.

Evo nekih nedavnih primera održivosti lanca snabdevanja:

  • U 2010., Forum potrošačkih dobara, globalna mreža održivosti koju čine stotine trgovaca na malo, proizvođača i dobavljača, napravio je kolektivnu obavezu da postigne nultu neto krčenje šuma do 2020. godine. 
  • Volmart je 2014. godine pokrenuo program koji će pomoći hiljadama svojih kineskih dobavljača da postanu energetski efikasniji tako što će im obezbediti softver za održivost. To je dovelo do smanjenja prosečne potrošnje energije za 10 procenata.
  • Najk je nedavno postavio cilj da do 2025. reciklira deset puta više korišćenih proizvoda nego što to čini trenutno.

Iako ovi napori predstavljaju trend koji obećava, pred nama je još dug put. Da bi većina potrošačkih preduzeća ispunila ciljeve navedene u Pariskom sporazumu o klimatskim promenama koje je dostiglo 195 zemalja 2015. godine, moraće znatno da smanje svoje emisije u narednim godinama.

Metode za uključivanje održivosti u lance snabdevanja

Pre nego što uđemo u načine na koje preduzeća mogu da ugrade održivost u lance snabdevanja, evo kratkog rezimea svake od pet faza upravljanja lancem snabdevanja za referencu:

  1. Planiranje
    Tokom faze planiranja, preduzeće određuje sve resurse potrebne za kreiranje proizvoda, kontaktira dobavljače koji mogu da obezbede te resurse i uspostavlja raspored proizvodnje.
  2. Izvor
    Nakon što preduzeće odabere dobavljače sa kojima želi da radi, te organizacije izvlače sve sirovine koje su potrebne za kreiranje krajnjeg proizvoda. 
  3. Proizvodnja
    Nakon što su sirovine izvađene i isporučene, preduzeće počinje proizvodnju proizvoda. U zavisnosti od složenosti i dizajna proizvoda, sirovine se mogu isporučiti direktno preduzeću potrošača ili dodatnim proizvodnim preduzećima.
  4. Isporuke
    Krajnji proizvodi se zatim isporučuju trgovcima na malo, veletrgovcima ili direktno klijentima.
  5. Povratak
    Faza povratka kompletira lanac snabdevanja i omogućava preokret toka proizvoda nazad do proizvođača. U idealnom slučaju, organizacija ima plan za ponovnu upotrebu ili reciklažu neželjenih proizvoda. 

Primena održivosti u lancima snabdevanja počinje u fazi planiranja. Organizacije bi trebalo da postave sveobuhvatne ciljeve održivosti koji uključuju uticaj na životnu sredinu izvora njihovih sirovina, njihovih dobavljača, isporuku svojih proizvoda i kraj životnog ciklusa proizvoda. Održivost dobavljača bi trebalo da bude ključno razmatranje u planiranju održivog lanca snabdevanja.

U fazi nabavke, preduzeće treba da radi sa svojim dobavljačima kako bi osigurala da su ispunjeni zahtevi za održivu nabavku navedeni u fazi planiranja. Održivi izvori se mogu postići kroz angažmane, tablice rezultata, ankete i revizije sa dobavljačima.

Kada se postave ciljevi održivosti koji uzimaju u obzir uticaj dobavljača prvog i nižeg nivoa, postaje stvar toga da se ti dobavljači smatraju odgovornim prema dogovorenim standardima. Postoji nekoliko pristupa (koji se obično koriste u tandemu) da bi se to radilo:

Direktan pristup

Preduzeća koja imaju direktan pristup postavljaju ciljeve i prate uticaj svojih prvostepenih dobavljača koji uključuju uticaj dobavljača nižeg nivoa. Oni bi, na primer, mogli da zahtevaju da dobavljači prvog nivoa rade sa određenim procentom dobavljača nižeg nivoa koji ispunjavaju određene ekološke ili društvene zahteve. Ovaj pristup može uključivati zadatak osobe koja je zadužena za praćenje i izveštavanje o usaglašenosti od strane dobavljača ili korišćenje softverskog rešenja za održivost.

Indirektan pristup

Indirektni pristup uključuje pružanje obuke prvostepenim dobavljačima za primenu praksi održivosti i pružanje podsticaja da ih se pridržavaju. Ovi podsticaji takođe treba da nagrađuju dobavljače prvog nivoa za rad na obezbeđivanju da njihovi dobavljači usvoje i održavaju standarde održivosti. Podsticaji mogu uključivati programe preferencijalnih dobavljača, dugoročne ugovore i nagrade za održivost.

Kolektivni pristup

Kolektivni pristup uključuje preduzeća koja sarađuju sa konkurentima, susednim organizacijama i dobavljačima kako bi kreirali i podržali zahteve održivosti u celoj industriji. Ovo bi moglo uključivati pridruživanje ili vođenje industrijskog udruženja, kao što je forum potrošačke robe sa više od 400 članova. Preduzeća koja učestvuju u kolektivnim naporima za održivost imaju potencijal da ostvare ogroman uticaj tako što će imati svoj zajednički uticaj na dobavljače.

Globalni pristup

Preduzeća koja imaju globalni pristup održivosti sarađuju sa međunarodnim organizacijama i neprofitnim organizacijama kako bi informisale i podržale svoje ciljeve održivosti. Na primer, neka velika preduzeća, kao što su Microsoft i Volmart, učestvuju u Programu lanca snabdevanja (CDP) projekta Carbon Disclosure, koji prikuplja i otkriva podatke o emisijama ugljenika dobavljača. Ova vrsta informacija se može koristiti za kreiranje ocena održivosti za dobavljače.

Svi ovi pristupi predstavljaju značajne korake ka održivosti koje preduzeća mogu preduzeti tokom proizvodnje. Ali uticaj koji proizvod ima na životnu sredinu nastavlja se kroz lanac snabdevanja. Kasnije faze u lancu snabdevanja takođe treba uzeti u obzir kada preduzeće postavlja svoje ciljeve održivosti.

Isporuka proizvoda takođe može da ima veliki uticaj na okruženje. U stvari, podaci Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) za 2020. otkrili su da sektor transporta čini najveći procenat emisija gasova staklene bašte (GHG) u Sjedinjenim Državama. Kamioni su činili 78% gasova staklene bašte proizvedenih u transportu tereta u SAD. Na sreću, kamionska industrija radi na smanjenju svog uticaja na životnu sredinu kroz izmena tradicionalnih dizel kamiona i kamiona koji se oslanjaju na alternativna goriva.

Potrošačka preduzeća mogu da utiču na industriju i smanje svoje emisije GHG tako što će izabrati partnerstvo sa preduzećima koje se bave transportom sa obavezama u pogledu održivosti.

I dok kamioni sa srednjim i teškim opterećenjima sa nultom emisijom (ZETS) trenutno čine samo 0,005 odsto (1.200 od 24 miliona) komercijalnih kamiona na putu, neke procene navode da je broj ZET-ova koji su već naručeni na 146.000. Navodi se da taj broj uključuje porudžbinu od 100.000 dostavnih vozila od Amazona. Ako druga velika preduzeća slede njihov primer, usvajanje ZET-a moglo bi dovesti do masovnog i brzog smanjenja emisije gasova staklene bašte.

Kada proizvod dostigne fazu povratka, to predstavlja priliku za potrošačka preduzeća da smanje otpad i ostvare dodatni prihod ili uštede na troškovima. Mnoga preduzeća su uspešno primenila programe otkupa, kao što je popularni Apple program za prodaju iPhone uređaja. Drugi, kao što je Microsoft, imaju programe za recikliranje da ponovo koriste delove i materijale iz starih proizvoda. Na ovaj ili onaj način, preduzeća bi trebalo da imaju za cilj kreiranje kružnih lanaca snabdevanja koji obezbeđuju da se proizvodi recikliraju umesto da završe na deponiji.

Merenje održivosti lanca snabdevanja

Kada preduzeće napravi planove za kreiranje održivog lanca snabdevanja, postavlja se pitanje: Kako da merite održivost lanca snabdevanja?

Postoje tri koraka za merenje održivosti lanca snabdevanja:

  1. Postavite ciljeve održivosti koji uključuju uticaj vaše organizacije i svih njenih dobavljača, kao što je smanjenje emisija i otpada.
  2. Počnite da prikupljate podatke od svoje organizacije i njenih dobavljača o oblastima uticaja koje se odnose na vaše ciljeve održivosti. Ove podatke može interno prikupiti osoba, agencija za izveštavanje ili korišćenje softverskih rešenja.
  3. Primenite sisteme za osiguranje kontinuiranog merenja i usaglašenosti sa standardima održivosti unutar vaše organizacije i kod vaših dobavljača.

Kao što možete zamisliti, može biti teško prikupiti tačne podatke o održivosti i pretvoriti ih u uvid koji može da se primeni. Microsoft Cloud for SustainabilityMicrosoft Cloud za održivost nudi alatke za prikupljanje, izračunavanje i integraciju podataka koje objedinjuju podatke o održivosti.

Održivi sistem upravljanja lancem snabdevanja kao što je Microsoft Cloud for Sustainability može se koristiti, na primer, za prikupljanje podataka o emisijama od dobavljača i njihovo predstavljanje na jednoj kontrolnoj tabli. Ova vrsta softvera omogućava brže i preciznije prikupljanje podataka i uključuje alatke koje pomažu preduzećima da iskoriste svoje održive uvide u merenje lanca snabdevanja.

Važnost održivih lanaca snabdevanja

Poslednjih godina postaje jasno da je lanac snabdevanja u srži održivosti. S obzirom na njihov globalni domet i međusobnu povezanost, nije iznenađenje da lanci snabdevanja čine 90% uticaja prosečne preduzeća potrošača na vazduh, zemlju, vodu i biodiverzitet prema McKinsey institutu.

Iz istog razloga, kada se preduzeće posveti poboljšanju održivosti svog lanca snabdevanja, ona ima potencijal da napravi ogroman globalni uticaj.

To je težak, komplikovan zadatak, ali resursi kao što su održiva rešenja lanca snabdevanja postaju sve dostupniji za pomoć.

Istražite centar za učenje o održivosti

Pregledajte video zapise, bele knjige i druge resurse korporacije Microsoft i stručnjaka iz industrije o održivosti lanca snabdevanja i drugim temama.

Prvi koraci

Najčešća pitanja

  • Održivi lanac snabdevanja je onaj koji je integrisao tri vrste praksi održivosti – ekološku, društvenu i finansijsku – u proizvodni proces od nabavke do kraja životnog ciklusa proizvoda.

  • Održivi lanci snabdevanja su važni jer čine većinu uticaja većine potrošačkih preduzeća na životnu sredinu i uzrokuju značajan procenat korporativnih emisija, zagađenja, upotrebe energije i poremećaja u životnoj sredini.

  • Cilj održivog sistema upravljanja lancem snabdevanja je da olakša smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu i društvo koje preduzeće ima u proizvodnji svojih dobara obezbeđivanjem podataka o metričkim podacima održivosti kao što su emisije koje se mogu primeniti.

  • Održivost lanca snabdevanja se meri putem podataka prikupljenih unutar organizacije i od svih njenih dobavljača.

  • Održivi izvori se odnose na primenu održivih praksi u ekstrakciji sirovina za upotrebu u kreiranju proizvoda. Proizvodi koji se dobijaju na održiv način se ekstrahuju na način koji ublažava ekološki i društveni uticaj njihovog vađenja.

  • Da bi preduzeće osiguralo da je njihov lanac snabdevanja održiv, mora da ima sisteme za praćenje i uticaj na životnu sredinu svoje organizacije i svojih dobavljača.

  • Tri elementa održivosti lanca snabdevanja su uticaj na životnu sredinu, društveni uticaj i finansijski uticaj.

  • Pogodnosti održive nabavke uključuju minimiziranje poslovnih rizika oslanjanjem na renomirane dobavljače, povećanje vrednosti brenda i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.

Pratite Microsoft