Trace Id is missing

Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD):

Nastavite da čitate da biste saznali šta je Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD), zašto je važna i ko može biti predmet njenih zahteva za izveštavanje.

Saznajte više

Šta je direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD)?

Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) je širok skup zahteva za kompanije u okviru svog delokruga da obezbede niz nefinansijskih javnih obelodanjivanja o ekološkim, društvenim temama i temama upravljanja (ESG).

CSRD menja postojeće direktive EU kako bi se povećali zahtevi za korporativno obelodanjivanje za kompanije koje posluju na tržištu EU i proširio spisak preduzeća u svom opsegu. Otprilike 11.700 preduzeća trenutno mora da otkrije nefinansijske informacije sa CSRD-om – a procenjuje se da će se taj broj povećati na skoro 50.000 preduzeća koja su registrovana, navedena ili posluju u EU. Obaveze izveštavanja o CSRD-u se takođe primenjuju na matična preduzeća koja nisu članice EU koje imaju značajno poslovanje u EU i najmanje jednu filijalu ili podružnicu u EU.

Evropska komisija je navela da su pravila CSRD dizajnirana da „kreiraju kulturu transparentnosti o uticaju preduzeća na ljude i životnu sredinu“.

Zašto je usvojen CSRD?

Evropska komisija je usvojila CSRD kako bi podigla granice izveštavanja o korporativnoj održivosti. Uključuje sveobuhvatnije zahteve za izveštavanje i rešava nedostatke u prethodnim propisima.

Pre nego što je CSRD usvojen, velika preduzeća iz EU sledila su principe izveštavanja utvrđene Direktivom o nefinansijskom izveštavanju (NFRD).

Prema CSRD-u, preduzeća moraju da prijave znatno više informacija, a njihovi podaci o održivosti biće predstavljeni u revidiranom obliku zajedno sa njihovim finansijskim izveštajima.

Na koga utiče CSRD?

Očekuje se da će Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti uticati na sva velika preduzeća u EU i EU, kao i na preduzeća koje nisu članice EU sa značajnim poslovnim interesom koje posluju na tržištu EU. CSRD u velikoj meri proširuje obim obaveznog izveštavanja o korporativnoj održivosti EU i procenjuje se da će učetvorostručiti broj preduzeća na koje utiče u poređenju sa NFRD, koji je pokrivao samo 11.700 preduzeća. Očekuje se da će se CSRD proširiti na više od 50.000 organizacija.

Pošto su specifičnosti CSRD složene, važno je da stručni konsultanti i savetnici vaše organizacije pažljivo pregledaju detalje. Uopšteno gledano, CSRD će se primeniti na preduzeća navedena na regulisanim tržištima u EU, sa izuzetkom navedenih mikro preduzeća, definisanih kao preduzeća sa manje od 10 zaposlenih i/ili manje od 20 miliona neto prometa. Primeniće se i na velika preduzeća koja ispunjavaju najmanje dva od sledećih kriterijuma:

  • 250 ili više zaposlenih
  • Više od 40 miliona evra neto prometa
  • Više od 20 miliona evra ukupnih sredstava

Kompanije koje nisu članice EU sa prometom od 150 miliona evra ili više u EU i najmanje jednom filijalom ili filijalom u Uniji takođe moraju da poštuju CSRD.

Ažurirani zahtevi za izveštavanje o korporativnoj održivosti neće se primenjivati na mala i srednja preduzeća (SME), osim ako imaju hartije od vrednosti koje se kotiraju na regulisanim tržištima.

Kada CSRD pravila stupaju na snagu?

CSRD pravila će se uvoditi u fazama između 2024. i 2028. na osnovu nekoliko faktora, uključujući veličinu preduzeća i primenljivu državu članicu. Na visokom nivou, evo kako se vremenska osa prekida:

  • Velika preduzeća od javnog značaja: Za kompanije sa više od 500 zaposlenih koje već podležu NFRD, pravila CSRD-a će se primenjivati od 1. januara 2024. godine, a izveštaji treba da budu podneti 2025. godine. Ova preduzeća moraju nastaviti da se pridržavaju pravila NFRD do 1. januara 2024.
  • Velika preduzeća koja ne podležu NFRD: Preduzeća sa više od 250 zaposlenih i/ili više od 40 miliona evra neto prometa i/ili više od 20 miliona evra ukupnih sredstava moraju da budu usaglašena sa CSRD pravilima počev od 1. januara 2025. sa izveštajima koji dospevaju 2026.
  • Navedena mala i srednja preduzeća: CSRD pravila će se primenjivati od 1. januara 2026. godine, a izveštaji treba da budu dostavljeni u 2027. Navedena mala i srednja preduzeća mogu da odbiju saglasnost do 2028.

Do 1. januara 2028. CSRD pravila primeniće se na sva preduzeća koja spadaju u opseg direktive. Za preduzeća u okviru CSRD-a, pravila i rokovi će se razlikovati – pa je važno da se konsultujete sa svojim stručnim savetnicima i konsultantima.

Koji su CSRD zahtevi?

Preduzeća koje potpadaju pod delokrug CSRD će morati da izveštavaju o uticajima, prilikama i rizicima u vezi sa održivošću kako je definisano Evropskim standardima izveštavanja o održivosti (ESRS). Ove standarde je razvila Evropska savetodavna grupa za finansijsko izveštavanje (EFRAG). EFRAG je privatno udruženje finansirano od strane EU koje okuplja različite zainteresovane strane kako bi služilo evropskom javnom interesu u finansijskom izveštavanju i izveštavanju o održivosti. Da biste utvrdili kako zahtevi CSRD-a mogu uticati na vašu organizaciju, važno je da razgovarate o detaljima sa svojim stručnim savetnicima i konsultantima.

Prema CSRD pravilima, od entitea koji podnose izveštaj će se tražiti da prijave kvalitativne i kvantitativne informacije koje se odnose na:

  • Smernice za održivost, ciljevi i performanse.
  • Emisije gasova staklene bašte i ciljevi.
  • Društvena odgovornost i tretman zaposlenih.
  • Borba protiv korupcije i mita.
  • Različitost odbora preduzeća.
  • Problemi sa ljudskim pravima.
  • ESG ciljevi i napredak u njihovom dostizanju.
  • Dvostruka materijalnost.

Dvostruka materijalnost uključuje dva ugla – kako kompanija utiče na životnu sredinu i društvo u celini, i obrnuto, kako rizici i mogućnosti održivosti utiču na performanse i razvoj kompanije.

Prema CSRD-u, organizacija mora da izveštava i retrospektivne podatke i podatke o održivosti koji gledaju u budućnost, a takođe će morati da deli kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve. Kompanije u opsegu će takođe morati da se podvrgnu reviziji treće strane informacija o održivosti koje prijavljuju kako bi se osiguralo da su podaci potpuni i tačni. Konsultujte se sa stručnim konsultantima i savetnicima vašeg preduzeća kako biste razgovarali o zahtevima CSRD izveštavanja.

Pogodnosti usvajanja održivijih praksi

Čak i ako vaša organizacija nije obavezna da se pridržava CSRD-a, postoje bezbrojne prednosti usvajanja jačih praksi održivosti. Ne samo da je održivost dobra za planetu – već je dobra i za poslovanje.

Evo samo nekoliko pogodnosti za unapređenje vaših napora za održivost i smanjenje ugljičnog otiska:

  1. Smanjite troškove: Smanjite operativne troškove vaše organizacije poboljšanjem energetske efikasnosti i smanjenjem potrošnje vode. Ne samo da ćete uštedeti novac na računima za energiju, već nećete biti ni na milost i nemilost promenljivim cenama energije.
  2. Izgradite poverenje: Mnogi današnji potrošači’posvećeni su podršci preduzećima koja prate održive prakse. Smanjivanjem uticaja na životnu sredinu, izgradićete poverenje u brend i privući i zadržati više kupaca.
  3. Manji rizik: Kako klimatske promene i dalje predstavljaju sve hitnije pitanje za zemlje širom sveta, važnije je nego ikada prihvatiti održivije poslovne prakse. Organizacije koje ne preduzimaju korake da smanje svoje emisije brzo će zaostati. Budite korak ispred tako što ćete danas ubrzati svoje napore u pogledu održivosti kako biste smanjili uticaj na životnu sredinu. Počnite tako što ćete izračunati emisije ugljenika pomoću ove kontrolne table uticaja emisija.
  4. Osnažite zaposlene: Sve veći broj zaposlenih želi da radi za održiva i društveno odgovorna preduzeća. Ako se obavežete na održive poslovne prakse, povećaćete zadovoljstvo i produktivnost zaposlenih i povećati zadržavanje zaposlenih.
  5. Privucite investitore: Kada odlučite da prijavite svoje napore u pogledu održivosti, povećaćete svoj kredibilitet i veća je verovatnoća da ćete privući spoljne investitore.

Saznajte više o promenljivim ESG regulatornim pejzažima u ovoj video seriji Hajde da razgovaramo o održivosti.

Preduzmite sledeće korake na putu ka održivosti

Dok se CSRD primenjuje samo na korporacije u EU i preduzeća van EU sa značajnim poslovnim interesom u EU, preduzeća širom sveta rade na unapređenju svojih napora za održivost. U ovom pejzažu, sada je vreme da ubrzate svoj put ka održivosti. Istražite kako Microsoft tehnologija, uključujući Microsoft Cloud for Sustainability, može da vam pomogne da povećate operativnu efikasnost i ispunite svoje ciljeve održivosti.

Prvi koraci

Najčešća pitanja

  • Obaveze izveštavanja u okviru CSRD-a primenjuju se na:

    • Sva „velika“ preduzeća koja se nalaze na listi u EU premašuju najmanje dva od sledeća tri kriterijuma: više od 250 zaposlenih, neto promet veći od 40 miliona evra i/ili ukupan bilans od 20 miliona evra.

    • Sva velika preduzeća u EU koja nisu navedena.

    • Velike kreditne institucije i osiguravajuća društva.

    • Mala i srednja preduzeća (MSP) koja se kotiraju na regulisanom tržištu u EU, koja nisu mikro preduzeća (tj. preduzeća iz EU sa manje od 10 zaposlenih, prometom manjim od 0,7 miliona evra i/ili ukupnom aktivom manjom od 0,35 miliona evra). 

    • Nadređena preduzeća koja nisu članice EU koja ostvaruju više od 150 miliona evra neto prometa u EU i koja imaju najmanje jednu podružnicu ili filijalu podležu CSRD.

  • CSRD je na snazi 5. januara 2023. Rokovi usklađenosti variraju u zavisnosti od tipa kompanije, ali počinju od januara 2024. za sve velike kompanije koje kotiraju u EU.

    • Sva „velika“ navedena preduzeća u EU moraće da izveštavaju o svojoj finansijskoj godini 2024. u svom izveštaju o menadžmentu za 2025. 

    • Sve velika preduzeća EU koje ne kotiraju na berzi moraće da izveste o svojoj finansijskoj godini za 2025. u svom izveštaju za 2026.

    • Velike kreditne institucije i osiguravajuća društva moraće da izveštavaju o svojoj finansijskoj 2025. godini u svom izveštaju o upravljanju za 2026. godinu. 

    • Mala i srednja preduzeća (SMEs) koja se nalaze na regulisanom tržištu u EU moraće da izveštavaju o svojoj finansijskoj 2026. godini u svom izveštaju o upravljanju za 2027. Međutim, oni mogu da odluče da odlože svoje izveštavanje do 1. januara 2028. uz objašnjenje zašto potrebne informacije nisu navedene u njihovom izveštaju o upravljanju. 

    • Matične kompanije koje nisu članice EU moraće da izveštavaju o svojim podacima za 2028. u svom izveštaju o održivosti za 2029. godinu.

  • Sama CSRD navodi samo zahteve za izveštavanje informacija na opštem nivou u vezi sa ekološkim, društvenim i upravljačkim učinkom. Međutim, Evropska komisija će razviti detaljne zahteve za izveštavanje preduzeća. Evropska savetodavna grupa za finansijsko izveštavanje (EFRAG), savetodavno telo komisije u ovom prostoru, predložila je ili će predložiti standarde izveštavanja u sledećim oblastima:

    • Evropski standardi za izveštavanje o održivosti (ESRS) Set 1: predložen Komisiji u novembru 2022.  za konačno objavljivanje do juna 2023. godine. Predloženi ESRS za validaciju Komisije trenutno pokriva četiri kategorije:

    • Opšte – uključujući opšte zahteve za pripremu i predstavljanje informacija.

    • Životna sredina – uključujući klimatske promene, zagađenje, vode i morske resurse, biodiverzitet i ekosisteme i standarde u vezi sa cirkularnom ekonomijom.

    • Društveni – uključujući sopstvenu radnu snagu, zaposlene u lancu vrednosti, pogođene zajednice i kupce i krajnje korisnike.

    • Upravljanje – uključujući poslovno ponašanje.

    • ESRS Sektorski specifični standardi, set 2: trenutno se razvija za konačnu publikaciju između juna 2024. i 2026. Očekujemo da će ICT sektor biti uključen u paket za 2025. godinu. Pored seta 1, ovi standardi će voditi izveštavanje preduzeća u primenljivim sektorima.

    • Standardi za mala i srednja preduzeća biće objavljena do juna 2024.

    • Očekuje se da će standardi održivosti za matične kompanije koje nisu članice EU konačno biti objavljeni do juna 2024. Matične kompanije koje nisu članice EU će moći da izaberu da li će izveštavati u skladu sa generičkim ESRS-om, standardima održivosti ili bilo kojim drugim standardima iz druge jurisdikcije koje EU priznaje kao važeće.

  • CSRD nalaže da preduzeća iz EU obelodane tražene informacije u svom izveštaju o menadžmentu, dok matična preduzeća koja nisu članice EU obelodane tražene informacije u posebnom izveštaju o održivosti. Takav izveštaj treba da bude javni, ali načini objavljivanja mogu da se razlikuju. CSRD izričito ovlašćuje (ali ne zahteva) države članice da dalje zahtevaju od preduzeća da izveštaje o menadžmentu objave direktno na svojim veb stranicama, na primer.

  • Izveštaje će morati da potvrdi akreditovana eksterna firma koja ima visok nivo stručnosti u pogledu osiguranja i održivosti. To mogu biti postojeći revizori preduzeća ili nova firma.

  • Kazne za neusklađenost biće određene na nacionalnom nivou. Nadležni organi će objaviti sankcije za određene prekršioce. Za nadređena preduzeća koja nisu iz EU, EU ne može zakonski da zahteva od preduzeća koje nisu članice EU da obelodane. Stoga, EU zahteva od entiteta EU da obelodane CSRD u ime svoje matične kompanije koja nije članica EU.

  • Namera CSRD-a je da ima standardizovanu osnovu za izveštavanje na nivou EU. Pojedinačne zemlje članice EU mogu nametnuti dodatne zahteve za izveštavanje, što bi dodatno otežalo izveštavanje i moglo bi dovesti do nedostatka transparentnosti ili uporedivosti.

  • Ne, institucije javnih sektora nisu u opsegu.

  • Da, CSRD je jasan da su navedena mala i srednja preduzeća u opsegu

  • Microsoft podržava povećanu transparentnost. Posvećeni smo pomaganju našim klijentima da ispune svoju usklađenost sa CSRD-om i aktivno radimo na tome da proširimo sopstvena rešenja za izveštavanje i održivost kako bismo to učinili. Kao veliko preduzeće koje aktivno učestvuje u evropskoj ekonomiji, takođe moramo da budemo usklađeni sa CSRD-om i zato prepoznajemo značaj ovog trenutka i potrebu za robusnim alatkama koje će omogućiti našim klijentima da zadovolje svoje potrebe izveštavanja.

    • CSRD menja Direktivu EU o nefinansijskom izveštavanju (NFRD) i Direktivu o računovodstvu EU.

    • NFRD se trenutno primenjuje samo na velike subjekte od „javnog značaja“ sa više od 500 zaposlenih. Pored toga što se primenjuje na sva preduzeća koja nisu na berzi u EU, CSRD se posebno proširuje na preduzeća koja nisu iz EU (naziva se kao treća zemlja) koja nisu kotirana na regulisanom tržištu EU, ali imaju značajnu aktivnost u EU (npr. filijala ili podružnica i promet od 150 miliona evra).

    • Američka Komisija za hartije od vrednosti predložila je pravilo za poboljšanje i  standardizaciju obelodanjivanja podataka u vezi sa klimom za investitore, primenjivalo bi se na sva preduzeća kojima se javno trguje (u SAD i u stranom vlasništvu). Dok standardi za obelodanjivanje CSRD-a koji su trenutno u razvoju pokrivaju mnoge od istih oblasti (kao što su emisije gasova staklene bašte i nadzor nad klimatskim rizikom), standardi CSRD-a će ići dalje tako što će nalagati opsežna društvena i upravljačka obelodanjivanja. 

    • CSRD potencijalno omogućava matičnim preduzećima koji nisu članice EU sa značajnim prisustvom u EU da izveštavaju pod drugim „ekvivalentnim“ režimom jurisdikcije i budu izuzeti od dodatnog izveštavanja prema CSRD. U ovom trenutku nije razvijeno ili identifikovano nijedno određeno izuzeće. S obzirom na širok opseg zahteva CSRD-a, nejasno je da li će sličan propis (kao što je U.S. SEC pravila o objavljivanju podataka o klimi) smatralo bi se ekvivalentnim.

Pratite Microsoft